Prema podacima prosvetne opštinske inspekcije, Mitrovčani, ali i đaci iz celog Srema najveće interesovanje pokazuju za Medicinsku školu, gde je svih 240 mesta na sedam smerova uvek popunjeno još u junu. Isti slučaj je i sa Ekonomskom školom, dok je prošle godine slobodnih mesta u drugom krugu bilo u Tehničkoj, Šumarsko-prehrambeno-hemijskoj školi i Gimnaziji. „Radivoj Popović“, jedina škola za decu ometenu u razvoju u Sremu, upisuje 30 učenika za smerove: cvećar-vrtlar, pripremač namirnica, pomoćnik knjigovesca, sitoštampar, muški i ženski frizer i moler, dok će jednogodišnje osposobljavanje za rad upisati još 30 đaka.
Medicinske bluze, mantili i pantalone. Lekarske uniforme vrhunskog kvaliteta. 15 godina tradicije.
Beli mantili, medicinske bluze, suknje i pantalone. Stomatologija, farmacija, medicinske ustanove.
Medicinski mantili
▼
Medicinski mantili od kepera
Izađite iz kola i uzmite bicikl, ovo nije samo prolećni uzvik ljubitelja bicikli već i poruka lekara i psihologa. Rekreacija odmara psihu, vežba mišiće, poboljšava kondiciju i čini mnogo toga da se čovek oseća bolje. Širom Srbije ima mnogo mesta gde se može uživati u vožnji, u velikim gradovima je manje biciklističkih staza, ali ko ima volju uvek može naći neko zgodno mesto.
Te usluge koštaju oko 250 dinara a pletenje bandaša 500 dinara, rentiranje je 120 dinara sat, a 400 dinara – ceo dan.
Najveći problem za mnoge je podmazivanje zadnje glave, ili rasklapanje zadnjeg zupčanika. Dosta ljudi to ne zna, ali za majstora sa beogradskog Savskog keja Bogdana Ćirkovića sve u vezi s biciklom je uža specijalnost. Za ono što nekome treba ceo dan Bogdanu je dovoljno i pola sata.
– Mogu slobodno da kažem da sam među pet najboljih servisera u Srbiji, nema šta ne znam da napravim na biciklu. Mnogi ljudi me hvale. Kad sam bio kod majke u Šapcu dolazili su moji drugovi čak iz Užica i Požege – hvali se Ćirković, koji je još kao dete biciklom lutao šumskim stazama i putevima i skupljao limenke – dešavalo se da zbog jedne konzerve pređe put od Arilja do Užica. Tada je imao samo deset godina i te prve vožnje napravio je sa starinskim kontrašem, koji nije imao brzine. Počeo je da uči zanat od starih majstora, gledao je kataloge, sticao znanje, počeo je i trke da vozi u Srbiji, Bosni, Crnoj Gori. Osvojio je i neke medalje, na koje je danas ponosan, ali je zbog saobraćajne nesreće danas samo rekreativac. Pošto mu je majka Šapčanka, a otac iz Arilja često je za dan prelazio ceo put i vraćao se nazad, a to nije mala razdaljina, ima i više od 300 kilometara.
Danas ima mnogo dobrih marki dvotočkaša, ali Ćirković predlaže kupovinu nekog polovnjaka preko sajta cikloberza, na kojem se reklamiraju mnogi dobri modeli. Naš sagovornik preporučuje da se obavezno nosi kaciga jer je svojim očima gledao kako je nekima spasla glavu od težih povreda, a dobro je imati i biciklisički šorts.
A kad se konačno sedne za volan treba imati na umu još nešto, što nam je otkrila Beograđanka Ana koju smo sreli na stazi koja se upravo gradi pored Save prema Sajmu.
Naša sagovornica često vozi po gradu, biciklom često odlazi i na pijacu, Savski kej joj je omiljeno mesto za vožnju i uvek pre nego što počne da okreće pedale pregleda svoje pertle na patikama. Jer ako se zapetljaju za lanac može biti vrlo opasno pošto ne samo na ulici već i na pravim biciklističkim stazama koje su po pravilu uzane ima puno pešaka i dece.
----------------------------------------------
Bicikl mu spasao život
Zahvaljujući biciklu Bogdan Ćirković je preživeo tešku saobraćajnu nesreću 2003. godine, nedaleko od Kraljeva, kada je zaspao i kolima uleteo u šanac i udario u betonsku ćupriju.
– Imao sam težak prelom kičme i preživeo sam jer sam bio zbog dugih vožnji bicikla izuzetno istreniran i žilav. Udes se dogodio 1. juna, 7. jula sam doživeo kliničku smrt, 10. sam izašao iz kome, a 15. juna pušten sam iz bolnice – kaže Ćirković.
On je tada izgubio pamćenje koje mu se vratilo tek posle dva i po meseca. Žilavost i srčanost su ga sačuvali od još jedne nesreće, kada je vozio trku po vlažnoj stazi u Novoj Varoši. Još je nosio šipke u kičmi od prethodne povrede, ali nije mogao da miruje pa je odlučio da se ponovo takmiči, ali mu se dogodio još jedan peh. Zakačio je volanom za granu, napravio dva salta kroz vazduh i udario u zemlju. Kada su mu lekari vadili šipku, zbog ovog pada ostao mu je jedan deo metala u pršljenu. Zato svaki detektor koji je postavljen na ulaznim vratima institucija zapišti kada Ćirković prolazi a što po pravilu prvo izazove sumnju, a zatim nevericu radnika obezbeđenja.
---------------------------------------------
Četiri puta nedeljno
Vožnja bicikla je dobra za mišiće nogu, pojačava snagu i kondiciju i pozitivno utiče na kardiovaskularni sistem. Posle duge zime stručnjaci savetuju da vozite bicikl 4 puta nedeljno po jedan sat umerenim tempom. Ukoliko želite da ojačate mišiće trenirajte 30 minuta, tri puta nedeljno. Vozite brzo i po neravnom terenu. Često se u ovo vreme javlja uobičajeni prolećni umor čiji su simptomi nedostatak koncentracije i pospanost. Ovi simptomi karakteristični su za rano proleće i muče svakog drugog čoveka na svetu. Jedno od rešenja pored raznih fizičkih vežbi i zdravije ishrane s više vitamina Ce je i vožnja biciklom, savetuju lekari. Na ovaj način povećava se dotok kiseonika pa će telo biti odmornije i spremnije za naporan dan.
Prodaja medicinskih uniformi na teritoriji cele Srbije. Tradicija duga više od 15 godina.
Uspešna saradnja sa mnogim bolnicama, apotekama, studentskim udruženjima i srednjim školama.
Za prvu pomoć i savet kako utegnuti dvotočkaša i osposobiti ga posle duge zimske pauze da ne zakaže na stazi tu su majstori serviseri. Za bezbednu vožnju najvažniji su ispravne kočnice i sigurni bandaši, kako se ne bi dogodilo da žice popuste pa se bandaš izvije i pretvori u osmicu pa mušterije ovih dana traže pre svega štelovanje kočnica i menjača, centriranje bandaša i menjanje guma.Te usluge koštaju oko 250 dinara a pletenje bandaša 500 dinara, rentiranje je 120 dinara sat, a 400 dinara – ceo dan.
Najveći problem za mnoge je podmazivanje zadnje glave, ili rasklapanje zadnjeg zupčanika. Dosta ljudi to ne zna, ali za majstora sa beogradskog Savskog keja Bogdana Ćirkovića sve u vezi s biciklom je uža specijalnost. Za ono što nekome treba ceo dan Bogdanu je dovoljno i pola sata.
– Mogu slobodno da kažem da sam među pet najboljih servisera u Srbiji, nema šta ne znam da napravim na biciklu. Mnogi ljudi me hvale. Kad sam bio kod majke u Šapcu dolazili su moji drugovi čak iz Užica i Požege – hvali se Ćirković, koji je još kao dete biciklom lutao šumskim stazama i putevima i skupljao limenke – dešavalo se da zbog jedne konzerve pređe put od Arilja do Užica. Tada je imao samo deset godina i te prve vožnje napravio je sa starinskim kontrašem, koji nije imao brzine. Počeo je da uči zanat od starih majstora, gledao je kataloge, sticao znanje, počeo je i trke da vozi u Srbiji, Bosni, Crnoj Gori. Osvojio je i neke medalje, na koje je danas ponosan, ali je zbog saobraćajne nesreće danas samo rekreativac. Pošto mu je majka Šapčanka, a otac iz Arilja često je za dan prelazio ceo put i vraćao se nazad, a to nije mala razdaljina, ima i više od 300 kilometara.
Danas ima mnogo dobrih marki dvotočkaša, ali Ćirković predlaže kupovinu nekog polovnjaka preko sajta cikloberza, na kojem se reklamiraju mnogi dobri modeli. Naš sagovornik preporučuje da se obavezno nosi kaciga jer je svojim očima gledao kako je nekima spasla glavu od težih povreda, a dobro je imati i biciklisički šorts.
A kad se konačno sedne za volan treba imati na umu još nešto, što nam je otkrila Beograđanka Ana koju smo sreli na stazi koja se upravo gradi pored Save prema Sajmu.
Naša sagovornica često vozi po gradu, biciklom često odlazi i na pijacu, Savski kej joj je omiljeno mesto za vožnju i uvek pre nego što počne da okreće pedale pregleda svoje pertle na patikama. Jer ako se zapetljaju za lanac može biti vrlo opasno pošto ne samo na ulici već i na pravim biciklističkim stazama koje su po pravilu uzane ima puno pešaka i dece.
----------------------------------------------
Bicikl mu spasao život
Zahvaljujući biciklu Bogdan Ćirković je preživeo tešku saobraćajnu nesreću 2003. godine, nedaleko od Kraljeva, kada je zaspao i kolima uleteo u šanac i udario u betonsku ćupriju.
– Imao sam težak prelom kičme i preživeo sam jer sam bio zbog dugih vožnji bicikla izuzetno istreniran i žilav. Udes se dogodio 1. juna, 7. jula sam doživeo kliničku smrt, 10. sam izašao iz kome, a 15. juna pušten sam iz bolnice – kaže Ćirković.
On je tada izgubio pamćenje koje mu se vratilo tek posle dva i po meseca. Žilavost i srčanost su ga sačuvali od još jedne nesreće, kada je vozio trku po vlažnoj stazi u Novoj Varoši. Još je nosio šipke u kičmi od prethodne povrede, ali nije mogao da miruje pa je odlučio da se ponovo takmiči, ali mu se dogodio još jedan peh. Zakačio je volanom za granu, napravio dva salta kroz vazduh i udario u zemlju. Kada su mu lekari vadili šipku, zbog ovog pada ostao mu je jedan deo metala u pršljenu. Zato svaki detektor koji je postavljen na ulaznim vratima institucija zapišti kada Ćirković prolazi a što po pravilu prvo izazove sumnju, a zatim nevericu radnika obezbeđenja.
---------------------------------------------
Četiri puta nedeljno
Vožnja bicikla je dobra za mišiće nogu, pojačava snagu i kondiciju i pozitivno utiče na kardiovaskularni sistem. Posle duge zime stručnjaci savetuju da vozite bicikl 4 puta nedeljno po jedan sat umerenim tempom. Ukoliko želite da ojačate mišiće trenirajte 30 minuta, tri puta nedeljno. Vozite brzo i po neravnom terenu. Često se u ovo vreme javlja uobičajeni prolećni umor čiji su simptomi nedostatak koncentracije i pospanost. Ovi simptomi karakteristični su za rano proleće i muče svakog drugog čoveka na svetu. Jedno od rešenja pored raznih fizičkih vežbi i zdravije ishrane s više vitamina Ce je i vožnja biciklom, savetuju lekari. Na ovaj način povećava se dotok kiseonika pa će telo biti odmornije i spremnije za naporan dan.